Stabilna angina pektoris
Stable angina pectoris
Stabilna angina pektoris je oblik angine koji se javlja tokom fizičkog napora ili stresa, ali se povlači u mirovanju.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Pregled
Stabilna angina pektoris je stanje koje se karakteriše bolom ili nelagodom u grudima, obično izazvanim fizičkim naporom ili emocionalnim stresom. Ovaj oblik angine se javlja kada srčani mišić ne dobija dovoljno krvi i kiseonika, što može biti posledica suženja koronarnih arterija. Bol se obično povlači nakon nekoliko minuta odmora ili upotrebe lekova koji šire krvne sudove. Osobe sa stabilnom anginom pektoris često mogu predvideti kada će se simptomi javiti, što ih razlikuje od nestabilne angine, koja može nastati iznenada i bez upozorenja. Stabilna angina može biti znak postojeće bolesti srca, te je važno pratiti simptome i konsultovati se sa lekarom radi daljih ispitivanja i procene stanja.
Simptomi
Najčešći simptomi stabilne angine pektoris uključuju: - Bol ili nelagodnost u grudima - Bol u vratu, vilici, ramenu ili leđima - Kratkoća daha - Umor ili slabost tokom napora.
Uzroci
Uzrok stabilne angine pektoris obično leži u aterosklerozi, procesu u kojem se masne naslage (plak) nakupljaju u zidovima koronarnih arterija, sužavajući ih i smanjujući protok krvi. Pored ateroskleroze, drugi faktori kao što su grčevi koronarnih arterija ili povećani srčani zahtevi mogu takođe doprineti razvoju ovog stanja.
Faktori rizika
Faktori rizika za razvoj stabilne angine pektoris uključuju: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, dijabetes, pušenje, gojaznost, fizičku neaktivnost, kao i porodičnu istoriju srčanih bolesti. Stariji uzrast i muški pol takođe mogu povećati rizik.
Dijagnoza
Dijagnoza stabilne angine pektoris obično se postavlja na osnovu anamneze pacijenta, fizičkog pregleda i dodatnih dijagnostičkih testova kao što su elektrokardiogram (EKG), testovi opterećenja ili koronarografija.
Lečenje
Lečenje stabilne angine pektoris može uključivati promene u načinu života, kao što su prestanak pušenja, zdrava ishrana i redovno vežbanje. Lekovi koji se često koriste uključuju one koji pomažu u smanjenju opterećenja srca ili poboljšavaju protok krvi. U nekim slučajevima, može biti potrebna i hirurška intervencija, kao što je angioplastika ili bajpas operacija.
Prevencija
Prevencija stabilne angine pektoris može uključivati održavanje zdrave telesne težine, redovno vežbanje, kontrolu krvnog pritiska i holesterola, kao i prestanak pušenja. Zdrav način života može značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti.
Kada se obratiti lekaru
Treba se obratiti lekaru ako se simptomi angine javljaju češće, traju duže ili se javljaju u mirovanju. Takođe, ako se simptomi pogoršavaju, važno je potražiti medicinsku pomoć.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Hitnu pomoć treba potražiti ako se bol u grudima javlja iznenada, traje duže od nekoliko minuta, ili je praćen simptomima kao što su znojenje, mučnina, vrtoglavica ili otežano disanje.