Panični poremećaj
Panic disorder
Panični poremećaj je oblik anksioznog poremećaja koji se karakteriše iznenadnim napadima intenzivnog straha bez očiglednog razloga.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Pregled
Panični poremećaj je jedan od tipova anksioznih poremećaja. Osobe sa ovim poremećajem doživljavaju iznenadne i ponavljajuće napade panike, koji se javljaju bez upozorenja i mogu trajati nekoliko minuta ili duže. Ovi napadi su često praćeni fizičkim simptomima kao što su ubrzan rad srca, znojenje i osećaj teskobe. Panični poremećaj može značajno ometati svakodnevne aktivnosti, kao što su rad, škola i međuljudski odnosi. Uzroci paničnog poremećaja nisu u potpunosti razumljivi, ali se smatra da genetika, biologija mozga, stres i okruženje mogu igrati ulogu. Osobe sa ovim poremećajem često izbegavaju situacije koje bi mogle izazvati napad panike, što može dodatno pogoršati stanje.
Simptomi
Simptomi paničnog poremećaja mogu uključivati: - Anksiozne misli ili uverenja koja je teško kontrolisati - Fizičke simptome kao što su ubrzan rad srca, bolovi, vrtoglavica i otežano disanje - Promene u ponašanju, kao što je izbegavanje svakodnevnih aktivnosti koje su ranije bile normalne.
Uzroci
Uzroci paničnog poremećaja nisu potpuno poznati. Mogući faktori uključuju genetiku, biologiju mozga, stres i okruženje.
Faktori rizika
Faktori rizika za panični poremećaj mogu uključivati određene lične karakteristike, kao što su sramežljivost ili povučenost u novim situacijama, traumatske događaje iz detinjstva ili odraslog doba, porodičnu istoriju anksioznih ili drugih mentalnih poremećaja, kao i neka fizička zdravstvena stanja.
Dijagnoza
Dijagnoza paničnog poremećaja se postavlja na osnovu simptoma i medicinske istorije pacijenta. Moguće je da će biti potrebni fizički pregledi i laboratorijski testovi kako bi se isključili drugi zdravstveni problemi. Ako ne postoji drugi zdravstveni problem, može se obaviti psihološka evaluacija.
Lečenje
Glavni pristupi lečenju paničnog poremećaja uključuju psihoterapiju, lekove ili kombinaciju oba. Psihoterapija može pomoći u prepoznavanju i promeni uznemirujućih emocija, misli i ponašanja. Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) je jedna od najčešće korišćenih metoda. Lekovi koji se koriste za lečenje paničnog poremećaja uključuju anksiolitike i određene antidepresive.
Prevencija
Prevencija nije jasno definisana, ali upravljanje stresom i rad na emocionalnom zdravlju mogu pomoći u smanjenju rizika od razvoja poremećaja.
Kada se obratiti lekaru
Preporučuje se da se obratite lekaru ako simptomi anksioznosti ometaju svakodnevni život ili izazivaju značajnu nelagodu.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Hitno javljanje lekaru može biti potrebno ako se jave ozbiljni fizički simptomi ili ako se osećate u opasnosti.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.
Anxiety