Opsesivno-kompulzivni poremećaj
Obsessive-compulsive disorder
Opsesivno-kompulzivni poremećaj je mentalni poremećaj koji se karakteriše ponavljanjem misli i rituala koji ometaju svakodnevni život.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Pregled
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) je mentalni poremećaj koji se manifestuje kroz opsesivne misli i kompulsivne radnje. Osobe sa ovim poremećajem često doživljavaju anksioznost zbog svojih misli i osećaju potrebu da izvrše određene rituale kako bi smanjili tu anksioznost. Ove misli i radnje mogu značajno ometati svakodnevni život i funkcionisanje pojedinca. Uzroci ovog poremećaja nisu potpuno poznati, ali se smatra da genetika, biologija mozga i okruženje mogu igrati ulogu. OCD obično počinje u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi, a dečaci često razvijaju poremećaj u mlađem uzrastu nego devojčice. Faktori rizika uključuju porodičnu istoriju OCD-a, razlike u strukturi i funkciji mozga, kao i traume iz detinjstva. U nekim slučajevima, simptomi OCD-a mogu se razviti nakon streptokokne infekcije kod dece.
Simptomi
Osobe sa OCD-om mogu imati simptome opsesija, kompulsija ili oboje. Najčešći simptomi uključuju: - Opsesivne misli koje izazivaju anksioznost, kao što su strah od kontaminacije ili gubitka nečega. - Kompulsivne radnje, kao što su prekomerno pranje ruku, ponavljanje provere da li su vrata zaključana ili brojanje.
Uzroci
Uzroci opsesivno-kompulzivnog poremećaja nisu poznati. Mogući faktori uključuju genetiku, biologiju i hemiju mozga, kao i okruženje.
Faktori rizika
Faktori rizika uključuju: porodičnu istoriju OCD-a, razlike u strukturi i funkciji mozga, traumu iz detinjstva, i moguće povezanosti sa streptokoknim infekcijama kod dece.
Dijagnoza
Dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja se postavlja razgovorom sa zdravstvenim radnikom o simptomima. Važno je isključiti fizičke uzroke simptoma, a može se uraditi i test za OCD ili se pacijent može uputiti mentalnom zdravlju stručnjaku.
Lečenje
Glavni pristupi lečenju opsesivno-kompulzivnog poremećaja uključuju kognitivno-bihevioralnu terapiju (CBT), lekove ili kombinaciju oba. CBT pomaže u učenju novih načina razmišljanja i reagovanja na opsesije i kompulsije. Lekovi koji se koriste uključuju određene vrste antidepresiva, a u težim slučajevima može se preporučiti repetitivna transkranijalna magnetska stimulacija (rTMS).
Prevencija
Prevencija nije jasno navedena u izvoru.
Kada se obratiti lekaru
Preporučuje se obratiti se lekaru ako simptomi ometaju svakodnevni život ili uzrokuju značajnu anksioznost.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Hitni znaci za javljanje lekaru nisu navedeni u izvoru.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.
Obsessive-Compulsive Disorder