Migrena
Migraine
Migrena je ponavljajući tip glavobolje koji uzrokuje umerenu do jaku bol, često na jednoj strani glave, uz dodatne simptome kao što su mučnina i osetljivost na svetlost.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Pregled
Migrena je vrsta glavobolje koja se ponavlja i može izazvati umerenu do jaku bol, obično pulsirajuće prirode. Bol se često javlja na jednoj strani glave, a može biti praćen i drugim simptomima kao što su mučnina, slabost, osetljivost na svetlost i zvuk. Osobe sa migrenom često se bude sa glavoboljom, a neki od njih imaju migrene u predvidivim vremenskim intervalima, kao što su pre menstruacije ili tokom vikenda nakon stresnog radnog perioda. Postoje četiri faze migrene, iako ne mora svaka osoba proći kroz sve faze svaki put. Faze uključuju prodrom, auro, glavobolju i postdrom. Prodrom može početi do 24 sata pre glavobolje, dok aura može uključivati vizuelne smetnje. Glavobolja obično počinje postepeno i može se pogoršati pokretom, kašljem ili kihanjem. Postdrom može uključivati osećaj iscrpljenosti i zbunjenosti nakon migrene.
Simptomi
Simptomi migrene mogu uključivati: - Prodrom: promene raspoloženja, želje za hranom, nesanica. - Aura: vizuelne smetnje, slabost mišića. - Glavobolja: pulsirajući bol, često na jednoj strani glave. - Postdrom: osećaj iscrpljenosti i zbunjenosti nakon napada.
Uzroci
Uzroci migrene mogu biti genetski, a postoje i različiti faktori koji mogu izazvati napad migrene. Ovi faktori variraju od osobe do osobe i uključuju stres, anksioznost, hormonalne promene kod žena, jake svetlosti, glasne zvukove, jake mirise, lekove, promene u spavanju, nagle promene vremena, prekomernu fizičku aktivnost, duvan, kofein ili povlačenje kofeina, kao i propuštene obroke.
Faktori rizika
Faktori rizika za migrenu uključuju: ženski pol (žene su tri puta sklonije migrenama od muškaraca), porodičnu istoriju migrena i prisustvo drugih medicinskih stanja kao što su depresija, anksioznost, bipolarnost, poremećaji spavanja i epilepsija.
Dijagnoza
Dijagnoza migrene postavlja se na osnovu medicinske istorije, simptoma i fizičkog i neurološkog pregleda. Važno je isključiti druge medicinske uslove koji mogu uzrokovati slične simptome, što može uključivati laboratorijske testove, MRI ili CT skeniranje.
Lečenje
Ne postoji lek za migrenu, ali se tretman fokusira na ublažavanje simptoma i prevenciju daljih napada. Postoje različite vrste lekova za ublažavanje simptoma, uključujući triptane, ergotamine i analgetike. Takođe, odmaranje u tišini i mraku, stavljanje hladnog obloga na čelo i unos tečnosti mogu pomoći. Promene u načinu života, kao što su upravljanje stresom i vođenje dnevnika okidača, mogu smanjiti učestalost napada.
Prevencija
Prevencija migrene može uključivati strategije upravljanja stresom, kao što su vežbanje, tehnike opuštanja i biofeedback. Hormonska terapija može pomoći ženama čije migrene su povezane sa menstrualnim ciklusom. Gubitak težine može biti koristan za osobe sa gojaznošću.
Kada se obratiti lekaru
Obratite se lekaru ako imate česte ili teške migrene koje ometaju svakodnevni život.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Hitno se obratite lekaru ako migrena prati iznenadna i jaka glavobolja, gubitak vida, slabost ili ukočenost u telu.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.
Migraine