Depresija
Depressive disorder
Depresija je ozbiljan poremećaj raspoloženja koji utiče na način na koji razmišljate, osećate i obavljate svakodnevne aktivnosti.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Pregled
Depresija je više od osećaja tuge ili iritabilnosti tokom nekoliko dana. To je ozbiljan poremećaj raspoloženja i jedan od najčešćih mentalnih poremećaja. Može uticati na vaše razmišljanje, osećanja i svakodnevni život, a osnovne dnevne aktivnosti kao što su spavanje, jelo ili rad mogu postati teške. Depresija često zahteva dugotrajno lečenje, ali pravovremena pomoć može pomoći u upravljanju simptomima. Postoje različiti tipovi depresije, uključujući major depresivni poremećaj i perzistentni depresivni poremećaj, koji se razlikuju po težini i trajanju simptoma.
Simptomi
Simptomi depresije mogu varirati i ne moraju uvek uključivati tugu. Mogu uključivati: - Osećaj tuge ili 'praznine' - Gubitak interesa za omiljene aktivnosti - Prejedanje ili gubitak apetita - Prekomerno spavanje ili nesanica - Osećaj umora - Osećaj bespomoćnosti, iritabilnosti, anksioznosti ili krivice - Fizičke bolove ili probleme sa varenjem - Misli o smrti ili samoubistvu - Promene raspoloženja ili ponašanja - Povećana upotreba alkohola ili droga - Izolacija od porodice i prijatelja.
Uzroci
Uzroci depresije mogu biti različiti i uključuju genetske, biološke, ekološke i psihološke faktore. Depresija može nastati u bilo kojem uzrastu i može uticati na svakoga, ali je češća kod žena, često zbog fizičkih i hormonskih promena tokom menstruacije, trudnoće, postporođajnog perioda i menopauze.
Faktori rizika
Veći rizik od depresije imaju osobe koje imaju bliskog srodnika sa depresijom ili drugim mentalnim poremećajem, kao i oni koji prolaze kroz traumu ili stresne životne događaje.
Dijagnoza
Dijagnoza depresije se postavlja razgovorom sa zdravstvenim radnikom ili stručnjakom za mentalno zdravlje. Uključuje analizu medicinske istorije, simptoma i porodične istorije. Simptomi moraju trajati većinu dana, skoro svaki dan, najmanje dva nedelje, a jedan od simptoma mora biti depresivno raspoloženje ili gubitak interesa.
Lečenje
Lečenje depresije može zahtevati dugotrajnu terapiju. Većina tretmana uključuje lekove i/ili psihoterapiju. Antidepresivi mogu pomoći u kontroli simptoma, ali može biti potrebno isprobati više lekova kako bi se našao onaj koji najbolje deluje. Psihoterapija može pomoći u prepoznavanju i promeni problematičnih emocija, misli i ponašanja. U nekim slučajevima, mogu se razmotriti i druge opcije lečenja kao što su elektroconvulzivna terapija (ECT) ili repetitivna transkranijalna magnetska stimulacija (rTMS).
Prevencija
Većina slučajeva depresije se ne može sprečiti, ali promene u načinu života, kao što su redovno vežbanje, dosledan raspored spavanja i kontrola stresa, mogu imati dugoročne koristi za mentalno zdravlje.
Kada se obratiti lekaru
Ako sumnjate da imate depresiju, važno je razgovarati sa zdravstvenim radnikom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Ako imate misli o povređivanju sebe ili samoubistvu, odmah potražite pomoć.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.
Depression